Écrivain, philologue et réformateur de la langue serbe, il fut aussi traducteur.
Dans sa préface à sa traduction du Nouveau Testament (Novi zavjet, 1847), Vuk Karadžić livre ses idées concernant la traduction.
Pour lui, le traducteur doit obligatoirement suivre le texte original et il doit donner une traduction fidèle :
« У превођењу сваке књиге дужан је онај који преводи старати се да пријевод што је више могуће буде вјеран, т. ј. да се не каже што ни друкчије ни мање ни више, него управо онако и онолико као што је у оригиналу“. (Karadžić 1847: 9). Karadžić est persuadé que le développement de la langue se fait à partir des traductions littéraires ; il parle ensuite des mots d’emprunts qu’il a utilisés dans sa traduction : « Будући да сам ја рад да би из ове књиге поред светога писма могао познати и прави наш народни језик, за то ћу овдје да кажем што о гдјекојијем ријечима у њој. И тако:
1) Узео сам у њу 30 ријечи Турскијех, које ево овде постављам редом: аждаха, амајлија, аџуван, бадава, басамак, долама, занат, исе, кавгаџија, кадар, калдрма, кеса, кула, ленгер, мана, неимар, нишеста, ока, пазар, сахат, соба, сунђер, торба, филдиш, хазна, хајдук, харач, чалма, чардак, чаршија.
2) Задржао сам 49 ријечи Славенскијех које се у нашему народном језику не говоре, али се ласно могу разумијети и с народним ријечима помијешати; ево и њих редом: гонитељ, наказатељ, ревнитељ, свршитељ, списатељ, тјешитељ ...
3) Има 47 ријечи које су од Славенскијех посрбљене; ево и њих редом: богоборац, богомрзац ...
Ријечи посредник, природа, постојан по свој прилици прије ће бити Руске него праве Славенске (из црквенијех књига); али се и оне могу ласно помијешати с нашијем ријечима. Гостољубив и гостољубије ваља да су начинили наши књижевници, јер их ни у једном ријечнику нијесам могао наћи. Гостољубив може се помијешати међу наше ријечи, али гостољубије нема друштва међу њима, зато што сам ја начинио гостољубивост.
4) Има ријечи 84 којијех нијесам чуо у народу да се говоре, него сам их ја начинио; ево их редом: викач, вребач, гудач ...
Највише овијех ријечи казао би овако и најпростији Србин, само кад би му затребале; а може бити да их и говоре. Кад би се Срби сабирали по зградама, јамачно би они имали и ријеч зборница, али се они сабирају највише по брдима, за то имају збориште и (у Црној Гори) зборна главица. (Karadžić 1847: 11-13).