Professeur d’université, académicien et traducteur, dans son article « Les éternels Hellènes » (Večni Heleni) publié dans le quotidien Politika (1966), il parle de l’éthique et de la culture des Hellènes, ainsi que de sa traduction de l’Iliade (Ilijada, 1965) et de l’Odyssée (Odiseja, 1966) :

„Највише напора сам уложио и највише волим своје дело `Историја хеленске етике`, које сам почео још у бањичком логору 1941. године. Ту сам показао да историја хеленске етике није историја минулих схватања света, живота, ни извор историјских сазнања, него један од најмоћнијих културнотворних чинилаца и ризница свагда актуелних и животних вредности. Понекад се чини да су Хелени као философи одиграли своју улогу, да су за свагда утонули под површину времена, али су они беспрекидно, од времена до времена добри пливачи и рониоци, као и њихов довитљиви и сналажљиви Одисеј; излазе на светлост али не да нам буду норма, него као што је рекао Т. Зјелински да буду семе и да изазивају смисао за развитак етичке свести... Преводи `Илијаде` и `Одисеје` моји су највећи преводилачки подвизи...”. (Đurić 1966: 13).

Après la mort de Miloš Đurić (1967), un an plus tard, en 1968, est fondé le prix « Miloš N. Đurić ». Ce prix est fondé par l’Association des traducteurs littéraires de Serbie et il est attribué, chaque année, à la meilleure traduction littéraire en Serbie.