Le plus grand écrivain serbe de la seconde moitié du XVIIIe et la première moitié du XIXe siècles, était aussi traducteur, mais aussi un des premiers Serbes qui ait écrit sur les problèmes de la traduction.
Dans sa Lettre à Haralampije (Pismo Haralampiju, 1783), Dositej dit que ses œuvres et ses traductions vont être écrites en serbe populaire. Donc, pour lui, la langue populaire doit être la langue littéraire.
„Дајем ти на знање, друже мој, да сам прешао из Хале у Лајпсик за слушати и овде што учени људи говоре, гди намеравам пребивати најмање једну годину и мислим с помоћу бога и којег доброг Србина дати на штампу с гражданскими словами на наш прости српски језик једну књигу, која ће се звати Савет здраваго разума, на ползу мојега рода, да ми није залуду мука и толико путовање. Моја ће књига написана бити чисто српски, како год и ово писмо, да је могу разумети сви српски синови и кћери, од Чрне Горе до Смедерева и до Баната ... Коме ли неће се милити мало труда предузети за научити читати, читајући што паметно и разумно и врло ласно разумевајући оно што чита? Знам да ми може ко против рећи: да ако почнемо на простом дијалекту писати, стари ће се језик у немарност довести, пак мало помало изгубити. Одговарам: која је нами корист од једног језика којега у целом народу од десет хиљада једва један како ваља разуме и који је туђ матери мојеј и сестрам...? Нек науче...! То је ласно рећи, али није учинити. Колико је оних који имаду време и способ за научити стари књижевни језик? Врло мало! А општи прости дијалект сви знаду, и на њему сви који само знаду читати могу разум свој просветити, срце побољшати и нараве украсити ... Французи и Италијанци нису се бојали да ће латински језик пропасти ако они почну на своји језици писати, како и није пропао. Неће ни наш стари пропасти, зашто учени људи у народу всегда ће га знати и с помоћу старога нови ће се од дан до дан у боље состојаније приводити.
За сав дакле српски род ја ћу преводити славних и премудрих људи мисли и совјете, желећи да се сви ползују.
Моја ће књига бити за свакога који разумева наш језик и ко с чистим и правим срцем жели ум свој просветити и нараве побољшати. Нећу нимало гледати ко је кога закона и вере, нити се то гледа у данашњем веку просвештеном“. (Obradović 1783a: 1-3).
Dans la préface de son chef-d’œuvre Vie et aventures de Dositej Obradović (Život i priključenija Dositeja Obradovića, 1783), Dositej dit que ses traductions des œuvres des grands écrivains vont être écrites en langue compréhensible pour un large public :
„Даћу повод и приклад возљубљеној јуности српској, коју промисал неба сподоби светом ученија осијати и просветити, да на свој језик преводе, састављају и на штампу што издају; да се постарају за матере своје и сестре, за супруге и кћери, преводећи им избране књиге учених народа, дајући им на ови начин благопотребну забаву, украшавајући њихове нарави, просвештавајући њихов ум и облагородавајући њихово срце истиним благородством добродјетељи и просвештенија разума. Нека се потасте и похите довести у свој род златно и благополучно време кад ће српске кћери и супруге читати: "Памелу", "Телемаха", повести Мармонтелове и проче овима подобне књиге на свом простом дијалекту“. (Obradović 1783b 1-3).