Professeur, essayiste et traducteur, Radivoje Konstantinović (en cyrillique: Радивоје Константиновић) évoque, dans son article intitulé « On ne peut pas éternellement se justifier par l’indigence »

(traduction littérale de « Ne možemo se večito pravdati nemaštinom »), publié dans le quotidien Pobjeda de Podgorica au Monténégro (2006), les difficultés de la traduction llittéraire, mais aussi la beauté de ce travail qui est essentiellement un travail de création littéraire :

„Književno prevođenje je književni posao, s tom razlikom što, književnik stvara ni iz čega, njegovo djelo je fikcija, dok prevodilac ispred sebe ima predložak koga prenosi u drugi jezički medijum, on je profesionalac koji radi po modelu kao što darovit slikar kopist slika kopiju remek djela. To je stvaralački posao koji omogućava da se male književnosti i društva ne zatvaraju u sebe i kao svaki takav posao na žalost nije adekvatno vrednovan »(Konstantinović 2006: 14).

Ensuite, Konstantinović parle de traductions qui sont, selon lui, des véritables exploits :

„ Jedinstven je podvig napravio Stanislav Vinaver nenadmašnim prevodom "Gargantue i Pantagruela" velikog Fransoa Rablea. To je ono što nazivamo kongenijalnim prevodom. Zaboravljen je i veličanstveni Dušan L. Jokić koji je preveo najkrupnija djela klasične književnosti. O njemu se malo zna a sigurno je najbolji prevodilac Stendala i Balzaka. Branimir Živojinović je uradio genijalan prevod Bodlerovog "Cvijeća zla". (…) Prevodiočevo je umijeće, kao što je to slučaj sa glumcima i muzičarima, ipak reproduktivno. Prevodilac mora ostati u sjenci pisca. To je osnovna crta velikih prevodilaca. On je tumač koji tumači stvaralački. On nastoji doznati kako bi pisac ono što kazuje rekao na jeziku prevodioca. To znači da rečenica mora da zvuči prirodno, da neprevodiva igra riječi mora da se zamijeni drugom igrom a da prevodioca misao ne izda. Nijedna nijansa ne smije se prećutati. Nemate pravo da dopisujete svog pisca. Velika literatura je sofisticirano, suptilno biće čiju harmoniju minimalnom omaškom nepovratno povrjeđujete ». (Konstantinović 2006: 14).